Šta provera gleda
Svaki server koji prima vaš mejl gleda javne DNS zapise vašeg domena da odluči da li poruka zaista dolazi od vas. Ako zapisi fale ili su pogrešni, pošta završava u spamu ili bude odbijena, a bilo ko može da šalje mejlove koji izgledaju kao da dolaze sa vaše adrese.
MX: ko prima vašu poštu
MX zapisi pokazuju servere koji primaju poštu za vaš domen. Po njihovim imenima vidimo da li vam je sanduče na Google Workspace-u, Microsoft 365, Zoho-u ili kod vašeg hostinga. MX ne odlučuje da li poslata pošta stiže u inbox, ali pokazuje gde je sve podešeno.
SPF: ko sme da šalje u vaše ime
SPF je jedan TXT zapis koji počinje sa v=spf1 i nabraja sve servere koji smeju da šalju za vaš domen: sanduče, alat za newsletter, online prodavnicu, CRM. Kraj zapisa kaže primaocima šta da rade sa svim ostalim serverima: -all znači odbij, ~all znači tretiraj kao sumnjivo, ?all znači bez mišljenja, a +all dozvoljava svima, što nikad ne želite.
Primaoci staju posle 10 DNS upita. Broji se svaki include, a, mx, ptr, exists i redirect, zajedno sa onima unutar svakog include-a. Preko 10, SPF javlja grešku za svaku poruku, i za vaše prave. Provera ih broji umesto vas, korak po korak.
DKIM: potpis na svakoj poruci
DKIM potpisuje svaku poruku privatnim ključem. Javni ključ stoji u DNS-u pod imenom koje se zove selektor, na primer google._domainkey.vasdomen.rs. Svaki servis koji šalje za vas ima svoj selektor. Selektori jednog domena ne mogu da se izlistaju, pa probamo najčešće. Ako se vaš zove drugačije, upišite ga u polje za selektor.
DMARC: šta se dešava sa lažnom poštom
DMARC povezuje SPF i DKIM sa adresom koju ljudi vide u polju From (Od), kaže primaocima šta da rade sa poštom koja ne prođe proveru i gde da šalju izveštaje. p=none samo prati, p=quarantine šalje takvu poštu u spam, a p=reject je odbija. Sa rua dobijate izveštaje o svakom serveru koji šalje poštu u vaše ime. Važeći standard je RFC 9989 iz maja 2026. Izbacio je oznaku pct i dodao t=y za probni period.
Šta traže Gmail i Yahoo
Gmail i Yahoo imaju pravila za sve koji šalju njihovim korisnicima i stroža pravila za masovne pošiljaoce. Gmail vas smatra masovnim pošiljaocem kad za 24 sata pošaljete blizu 5.000 ili više poruka na lične Gmail naloge, i taj status ostaje. Yahoo ne objavljuje broj. Od novembra 2025. godine Gmail strože sprovodi pravila, što uključuje i odbijanje pošte.
- Svi pošiljaoci: SPF ili DKIM, ispravan DNS i obrnuti DNS (PTR) za servere sa kojih šaljete i procenat spama ispod 0,3%. Gmail traži i sigurnu TLS vezu.
- Masovni pošiljaoci: i SPF i DKIM, DMARC zapis bar sa p=none, i domen u polju From koji se poklapa sa SPF ili DKIM domenom.
- Marketinški mejlovi masovnih pošiljalaca: odjava jednim klikom u zaglavlju poruke i vidljiv link za odjavu. Gmail traži da odjavu sprovedete u roku od 48 sati, Yahoo u roku od dva dana.
- Procenat spama: Gmail kaže da ostanete ispod 0,1% i nikad ne dođete do 0,3% u Postmaster Tools. I Yahoo granica je 0,3%.
- Outlook.com, Hotmail i Live.com: Microsoft traži SPF, DKIM i DMARC (bar p=none) od domena koji šalju više od 5.000 poruka dnevno, i od maja 2025. godine odbija poštu koja to ne ispunjava.
Ovaj alat proverava deo u DNS-u: SPF, DKIM i DMARC. Poklapanje domena, zaglavlja za odjavu i procenat spama vide se samo na pravim porukama i u Postmaster Tools.
Izvori: Gmail pravila za pošiljaoce, Gmail česta pitanja o pravilima, Yahoo Sender Best Practices, Microsoft: pravila za Outlook i velike pošiljaoce. Provereno u oktobru 2026.
Kako se popravljaju česti problemi
- Dva SPF zapisa: spojite ih u jedan. Primaoci dva SPF zapisa vide kao grešku, pa SPF pada za svaku poruku.
- Previše upita: izbacite servise koje više ne koristite, a za one koje zadržavate pitajte da li imaju kraći include. Pažljivo sa alatima koji include menjaju IP adresama, jer servisi menjaju svoje adrese.
- Nema DKIM-a: uključite ga u administraciji sandučeta (Google Workspace, Microsoft 365) i u svakom alatu koji šalje za vas, pa dodajte DNS zapise koje vam daju.
- Nema DMARC-a: počnite sa p=none i adresom za izveštaje. Nekoliko nedelja čitajte izveštaje, dodajte pošiljaoce koji fale u SPF i DKIM, pa pređite na quarantine, a kasnije na reject.
Pitanja
Zašto piše da DKIM nije nađen, a imam ga?
DKIM ključevi stoje pod selektorom, a selektori ne mogu da se izlistaju spolja. Probamo najčešća imena. Otvorite mejl koji ste poslali, izaberite Show original (Gmail) ili Prikaži izvor, i nađite s= u redu DKIM-Signature. Tu vrednost upišite kao selektor i proverite ponovo.
Da li SPF treba da se završava sa ~all ili sa -all?
Oba kažu primaocima da serveri van liste nemaju dozvolu. -all je strože. Ako niste sigurni da su svi pošiljaoci na listi, ~all je sigurniji početak, a vaše DMARC pravilo odlučuje šta se na kraju dešava sa poštom koja ne prođe.
Može li DMARC da blokira moje mejlove?
Može, sa quarantine ili reject, ako servis koji šalje za vas nije u SPF-u i ne potpisuje DKIM-om. Zato se počinje sa p=none, čitaju se izveštaji i tek onda se pravilo pooštrava.
Treba li mi ovo ako ne šaljem newslettere?
Treba. Gmail od svakog pošiljaoca traži bar SPF ili DKIM, a DMARC štiti vaš domen od ljudi koji šalju lažne mejlove u vaše ime, na primer lažne fakture vašim kupcima.
Šta se šalje i šta se čuva?
Samo ime domena, i to samo Google Public DNS-u, koji vraća javne zapise koje svako može da vidi. Ne čuvamo ni domen ni rezultate i nikad ne vidimo vaše mejlove. Google čuva privremene zapise sa vašom IP adresom od 24 do 48 sati, kako piše u njegovoj politici privatnosti za Public DNS.
Pravila iz RFC 7208 (SPF), RFC 6376 (DKIM), RFC 9989 (DMARC, maj 2026, zamenjuje RFC 7489) i RFC 9990 (DMARC izveštaji). Savet o dužini ključa iz Google uputstva Set up DKIM. Provereno u oktobru 2026.